Како учити?

Већини ђака је учење проблем, напор, смарање и, што је најгоре, у заблуди су да дуго траје.
Многима је школа досадна јер је повезују са учењем упркос томе што је у школи и добро друштво и самим тим и добра забава. Иако су школски систем и настава организовани тако да неким ученицима нису занимљиви, учење као процес сазнавања и обогаћивања себе треба и може да буде врло привлачно. Важно је да имамо добру мотивацију, било да је то једноставна жеља за упознавањем света око нас, било свест о томе да  учење можемо добро да уновчимо (више вредим када више знам). Животна истина, нарочито у овим смутним временима транзиције, је да нам наше знање нико не може одузети и да га носимо свуда са собом, из фирме у фирму. Неке професије не могу да опстану без сталног стручног усавршавања, довољно је да поменем информатичку струку.
Ко не би волео да учи брзо и ефикасно, да учи а опет да има довољно времена за друге ствари и интересовања као и за друштво и провод? Признајем да учење захтева пуно енергије, личног ангажовања и времена и до сада су развијене разне теорије и методи за то. Добро је држати се одређених правила заједничких за све методе, која у већини случајева помажу, па ако желиш провери их на себи:
1.    Слушај добро шта се прича на часу, било да професор предаје или испитује. Ако већ тако много времена проводиш у школи (6-7 сати, скоро као пуно радно време одраслих), искористи га корисно и ту сазнај што више, па ће ти код куће бити потребно мање времена за учење. Због тога је необично важно да слушаш чак и за време испитивања јер они који одговарају, ако професор потврди тачност њихових речи, увек могу да ти кажу нешто ново и занимљиво, што ти можеш да искористиш за своје евентуално одговарање и проширивање знања.
2.    Хватај белешке на свој начин, размишљајући о ономе о чему професор говори и труди се да похваташ што више, макар «шифровао» белешке (не правиш их за другаре који ће да их преписују, него за себе, да учиш и из њих).
3.    Код куће прочитај нову лекцију из књиге, пошто се одмориш после доласка из школе, без оптерећења да је научиш и упореди је са својим белешкама које можеш да допуниш.
4.    Када одлучиш да учиш, не крећи одмах на читање и понављање. Сагледај, најпре, лекцију у целини, прочитај наслове, поднаслове и оно што је писац уџбеника већ сам подвукао (масним словима), прегледај слике, графиконе, уочи битне елементе у лекцији.
5.    Запитај се шта треба да научиш, шта од постојећег знања можеш да искористиш (било да си о томе читао, гледао на ТВ-у) и чему то знање служи.
6.    Учи део по део. Уколико је лекција дугачка и тешка, добро је да је поделиш у смисаоне целине и учи део по део.
7.    Текст подвлачи на свој начин, можеш у разним бојама, а поред текста бележи своје коментаре и питања.
8.    Обавезно разјасни све термине и чињенице, немој да учиш напамет оно што не разумеш.
9.    Преслишавај се понављајући суштину лекције, тезе (костур) лекције или тако што ћеш да постављаш себи питања онако како то професор чини.
10.    Уколико имаш могућности прочитај и из неког другог извора о истој ствари (енциклопедије су врло корисне књиге, рачунар и Интернет неисцрпив извор информација).
11.    Распореди учење. Ако градиво садржи велики број података које треба да меморишеш, не све одједном, већ распореди учење на више дана или више пута у току дана.
12.    Ако је реч о предмету у коме има формула, обавезно их запиши на посебном листу папира на коме ћеш имати јасно издвојене области са законима и формулама. Тако ће ти бити много лакше да их се подсетиш.
13.    И на крају, оно што би већина ученика најрадије прескочила –  једном научено градиво треба редовно обнављати.

Преузето и допуњено са сајта ЕТШ из Ниша.

Волео бих да изнесете своја искуства и начин учења.