RISC процесори Хјулитa Пакарда (Hewlett Packard)

Осамдесетих година прошлог века, ХП је имао своју комплетну производњу RISC процесора за врхунске сервере. Овде је дата страна са њиховим приказом, а овде је страна са описом архитектуре модела PA-8000 који је специфичан и по томе што поседујем један комад у облику силицијумске плочице, чију ћу слику поставити чим га фотографишем :).

Шта је EUV?

Једно од лепих објашњења овог новог појма у изради интегрисаних кола је дато на сајту једног произвођача машина за литографију.

Имајте на уму да се термин „wafer“ користи за силицијумску плочицу на којој се изводи интеграција и стварно можемо да посматрамо то као једну обланду на коју се слажу филови.

 

Ко нађе боље и лепше објашњење, добије позитивно бројање… 🙂

Цеви и плочице

Не брините, нећемо се бавити купатилом и купатилском галантеријом 🙂 него ћемо дати дефиниције цеви (електронских) и плочица (силицијумских односно полупроводничких).

Електронске цеви су биле основа на којој је изграђен један од првих рачунара који је могао да се програмира – Енијак (ЕNIAC).

Дискретна технологија – технологија израде електронских елемената од силицијума тј. полупроводника.

Si- плочице – технологија израде интегрисаних кола на плочици од монокристалног силицијума. Енглески назив за ту плочицу „wafer“ може да се преведе и као обланда :). Пошто је технологија израде интегрисаних кола (процесор је само једно од могућих) врло скупа, произвођачи се труде да направе инготе што већег пречника и дужине (тренутно су пречника до 300mm и дужине до 2m, а за 2012. је најављен пречник од 450mm). „Обланде“ тј. плочице су дебљине од 0,2 до 0,75mm и морају да буду идеално глатке и равне да би могле да уђу у процес израде интегрисаних кола. Што су обланде веће површине, омогућавају произвођачу да у једном процесу направе више интегрисаних кола (рецимо процесора) чиме се производња појефтињује а продуктивност повећава.

Микро или макро, питање је сад!

Шездесетих година прошлог века (звучи као да је било много давно а у ствари тек пре педесетак година) произвођачи компјутера су схватили да многе фирме којима је потребан рачунар не могу да плате милионе долара за мејнфрејмове (наследнике Енјака – ENIAC прављене од транзистора) који су заузимали читаве сале, трошили много струје и били хлађени на 4 степена Целзијуса.

Због тога су почели да пројектују мање компјутере, па су тако добијали и имена, у односу на велики мејнфрејм: мини – величине ормана или стола и микро – целичине садашњег већег кућишта кућног рачунара. Поред физичке величине, подела по овим класама је подразумевала и број корисника који су истовремено могли да раде на овим рачунарима. Тако су мејнфрејм рачунари могли да опслуже и до неколико хиљада корисника док су мини рачунари могли да „поднесу“ до неколико стотина  а микро неколико десетина корисника.

Са појавом интегрисаних кола, компјутер величине од једног до неколико ормана је постао суперрачунар и, као слабија варијанта, велики сервер, док су остале величине постале врло релативне и практично су нестали префикси мини и микро и помињу се само слабији или јачи сервери, радне станице и кућни рачунари.

Због тога ми нећемо користити термин микрорачунари него, једноставно, рачунари.

Исто тако, од процесора који су некада били у облику од једног до неколико ормана у дискретној технологији до процесора урађених у интегрисаној технологији који стају на део длана а јачи су од ових првих неколико редова величине, човек је морао некако да разликује друге од првих па их је крстио „микропроцесори“. Сада таква подела не постоји јер су сви процесори тако мали и зваћемо их само тако, без префикса „микро“.

Микропроцесори – зашто овај сајт?

Поред тога што је ова тема била један од слободних назива поддомена Вордпреса а из мог домена рада, ово је такође и технологија односно људска делатност која се у протеклих педесетак година најбрже мењала и напредовала.

Тај напредак стручњаци воле да пореде са, рецимо, напретком авионске индустрије: да је градња авиона таквим темпом и курсом напредовала, данас би авиони носили неколико десетина хиљада путника, трошили би пар литара горива током лета, а лет би трајао неколико секунди са континента на континент.

Због тога колико је наш живот и рад (а за нас у Србији то све више важи) прожет коришћењем разноразних микропроцесора (скраћено процесори), необично је важно да се схвати како они настају, чему служе и како се користе. Важно је и због тога да се скине мистерија са ових уређаја јер ученици или сматрају да је то Бог-зна-како тешко схватљиво и недокучиво или иду у другу крајност сматрајући да је довољно да знају такт процесора и произвођача.

Све ово се проучава у предмету „Микропроцесори са елементима програмирања“ у IV разреду смера „Електротехничар аутоматике“ електротехничке струке.